Zahtev da sport dosledno bude inkluzivan i nediskriminativan doveo je na početku
druge dekade 21. veka do uključivanja transpolnih osoba u sportske aktivnosti, od
nivoa koledžskog sporta do olimpijskih igara. Autorka identifikuje tri perioda: prvi na
početku modernog olimpijskog pokreta kada su muškarci maskirani u žene i osobe
dvomosmislene polne pripadnosti uspevali da se neotkriveni takmiče u ženskoj
konkurenciji, osvajaju priznanja i postavljaju rekorde; drugi u kome je obavljana
rigorozna kontrola polne pripadnosti žena da bi se eliminisala mogućnost
neopravdanih prednosti u ženskoj konkurenciji; i trećeg, počev od Olimpijade u
Londonu 2012 od kada je biološkim muškarcima posle promene pola omogućeno da
se pod određenim uslovima takmiče u ženskoj konkurenciji. Naime, za Međunarodni
olimpijski komitet transžena je žena ako ima vaginu, nema testise, koristi redovnu
hormonalnu terapiju i koju su vlasti njene zemlje priznale kao ženu. Autorka izražava
zabrinutost u pogledu mogućeg, postepenog potiskivanja bioloških žena iz
takmičarskog sporta uopšte. Takođe, atraktivnost sportske slave i prateći finansijski
aspekti možda mogu da dovedu i do pojave novih „evnuha dvadeset prvog veka“,
gonjenih siromaštvom ili zbog pogrešno shvaćenih državnih „interesa“ za promociju
na sportskom planu po svaku cenu.
Transsexual persons in international sport competitions
January 14, 2023
Zahtev da sport dosledno bude inkluzivan i nediskriminativan doveo je na početku druge dekade 21. veka do uključivanja transpolnih osoba u sportske aktivnosti, od nivoa koledžskog sporta do olimpijskih igara.
